WIN International, vodeće svetsko udruženje u istraživanju tržišta i javnog mnjenja u saradnji sa Medianom je krajem 2020. godine istražio stavove i uverenja 26,433 ljudi iz 34 zemlje sveta o zdravlju i životnim stilovima. Istraživanje analizira stavove i mišljenja vezana digitalnu razmenu ličnih podataka.
Deljenje ličnih podataka
Uzimajući sve u obzir, 45% svetske populacije zabrinuto je zbog digitalnog deljenja njihovih ličnih podataka, što je procenat koji se smanjio za samo dva procenta u poređenju sa prošlom godinom. Među ženama se taj procenat smanjio sa 49% na 47%, a među muškarcima sa 46% na 43%.
Više od polovine stanovnika na američkom kontinentu (54%) oseća se zabrinuto zbog deljenja svojih podataka. Udeo zabrinutih ljudi u drugim delovima sveta je takođe značajan: u azijsko pacifičkom regionu, 45% je zabrinuto za digitalno deljenje ličnih podataka, a u Evropi 43%. Zanimljivo je da je region Afrike doživeo veoma značajan pad od 22 poena u odnosu na prošlu godinu (sa 50% na 28%).
Dve zemlje sa najvećim nivoom zabrinutosti su u Latinskoj Americi: stanovnici Brazila (72%) i Čilea (61%) najviše su zabrinuti, dok su Pakistan (30%), Nigerija i Palestina (obe sa 28%) zemlje sa najnižim nivoom zabrinutosti.
Graf 1: Molimo Vas da označite da li se slažete ili se ne slažete sa sledećom tvrdnjom: Brinem zbog deljenja mojih ličnih podataka. Poređenje Slovenije, Hrvatske i Srbije. *Svi podaci su izraženi u procentima; – U potpunosti se slažem
U našem regionu vidimo da su stanovnici Hrvatske više zabrinuti (43%) od građana Srbije (40%) i posebno od građana Slovenije (36%), koji su najmanje zabrinuti za digitalno deljenje ličnih podataka.
Neophodnost razmene ličnih podataka
Na globalnom nivou, percepcija koliko je danas neophodno deliti lične podatke je dosledna u odnosu na prošlu godinu (22%), dok 30% ispitanika ne smatra potrebnim, što je za 3% procenta više u odnosu na 2019. godinu.
Kada se pažljivo gledaju različite kategorije radnog statusa, 20% mlađih ispitanika, učenika ili studenata, smatra da je razmena ličnih podataka neophodna, što je pad od 6 procenata u odnosu na 2019. Afrički kontinent doživeo je pad od 8% u odnosu na 2019 godinu (sa 32% na 24%), dok Evropljani smatraju da je potrebno deliti lične podatke malo više u poređenju sa prethodnim istraživanjem (sa 17% na 19%).
Južna Koreja (10%), Peru (9%) i Francuska (8%) su zemlje u kojima se ljudi najmanje slažu sa važnošću razmene ličnih podataka.
Graf 2: Molimo Vas da označite da li se slažete ili se ne slažete sa sledećom tvrdnjom: Deljenje ličnih podataka danas je neophodno Poređenje Slovenije, Hrvatske i Srbije. *Svi podaci su izraženi u procentima; – U potpunosti se slažem
Stanovnici Hrvatske najviše se slažu da je neopohdno deljenje ličnih podataka (24%), dok samo 15% građana Slovenije smatra da je ovo neophodno.
Slaganje sa praksom privatnosti pružaoca usluga koji traže lične podatke
Gotovo trećina anketirane populacije ne slaže se sa praksama privatnosti većine sakupljača podataka, stariji od 55 godina su oni koji najviše izražavaju svoje neslaganje sa ovom praksom.
Kada se gledaju razlike među zemljama, ističu se podaci u Argentini: skoro polovina Argentinaca (48%) ne slaže se sa praksama privatnosti većine pružoca usluga koji traže lične podatke.
Graf 3: Molimo Vas da označite da li se slažete ili se ne slažete sa sledećom tvrdnjom: Slažem se sa praksama privatnosti većine sakupljača podataka (npr. pružaocima usluga, oglašivača, trgovaca, osiguranja, opština itd.) koji traže moje lične podatke. Poređenje Slovenije, Hrvatske i Srbije. *Svi podaci su izraženi u procentima;
Na našim prostorima, građani Srbije pokazuju najviše neslaganja sa ovom praksom, njih je 37%, slede ih građani Slovenije sa 34%, dok se skoro trećina stanovnika Hrvatske ne slaže sa ovom tvrdnjom.
Šta se dešava sa ličnim podacima nakon što se podele sa sakupljačima podataka?
Iako se čini da ljudi imaju čvrsta mišljenja o tome da li je neophodno deliti lične podatke na mreži, drugačije je razumeti šta se dešava nakon što se podaci ostave. Na pitanje o tome, 27% populacije smatra da zna šta se dešava sa njihovim podacima, ali ipak 27% ne zna kako će se oni koristiti ili gde. Ljudi koji su manje svesni kako oni koji pružaju usluge koriste njihove podatke za 3% su viši nego prošle godine.
Konkretno, 30% ljudi u azijsko-pacifičkom regionu je reklo da zna šta se dešava sa njihovim ličnim podacima nakon što ih podele, što je za 3% više u odnosu na 2019. Sa druge strane, rezultati u Africi pokazuju pad od 2 procenta (sa 29% na 27%).
Japan (12%), Finska (11%) i Južna Koreja (4%) pokazuju da su najmanje upoznati šta se dešava sa njihovim podacima nakon što ih podele.
Graf 4: Molimo Vas da označite da li se slažete ili se ne slažete sa sledećom tvrdnjom: događa sa mojim ličnim podacima nakon što ih podelim sa sakupljačem podataka (npr. pružaocima usluga, oglašivača, trgovaca, osiguranja, opština itd.). Poređenje Slovenije, Hrvatske i Srbije. *Svi podaci su izraženi u procentima – U potpunosti se slažem
Za razliku od drugih zemalja, stanovnici država u našem regionu su rekli da znaju šta se dešava sa njihovim ličnim podacima nakon što ih podele sa pružaocima usluga. Više od trećine stanovnika Hrvatske (37%) i Slovenije (35%) zna kako i gde se koriste njihovi lični podaci, dok je u Srbiji njih 30%.
Umesto zaključka
Značajan deo ispitivane populacije zabrinut je zbog privatnosti njihovih podataka, dok manje ljudi u poređenju sa 2019 godinom smatra da je potrebno da ih podeli. Međutim, ono što se najviše ističe jeste da gotovo trećina svetske populacije nije svesna kako i gde se koriste njihovi lični podaci. Postaje jasno kako bi transparentnost mogla da igra važnu ulogu u poboljšanju svesti ljudi, ali i poverenja. Jednom kada kupci budu informisaniji, mogli bi postati sve lojalniji.
Metodologija:
Istraživanje je sprovedeno u 34 zemlje koristeći CAWI / online metode anketiranja.
Veličina uzorka i način rada na terenu:
Ukupno je intervjuisano 26.433 ljudi. Terenski rad je urađen između 21. oktobra i 15. decembra 2020. Statistička greška je između 4,4 i 2,5 na nivou pouzdanosti od 95%.
Globalni prosek izračunat je prema pokrivenoj odrasloj populaciji zemalja u kojima je rađeno istraživanje.
